Poremećaji pažnje

Pažnja je hijerarhijski organizovan sistem obrade informacija koji ima ograničen kapacitet.

Izloženi smo mnoštvu stimulusa i, s obzirom da je nemoguće a i nepotrebno ispratiti sve, sistem mora da selektuje informacije na koje ćemo usmeriti psihičku energiju i održati je na određeno vreme.
Selekcija se odvija kroz naizmeničnu aktivaciju tenaciteta i vigilnosti pažnje.

Tenacitet je postojanost psihičke energije usmerene na određen sadržaj, na primer, kada treba da se usredsredimo na učenje ili gledanje filma i da nam druge stvari ne odvlače pažnju (iako nije nimalo lako zanemariti Instagram notifikaciju dok spremamo ispit ).

Vigilnost je sposobnost preusmeravanja pažnje sa informacije na informaciju. Na primer, dok vozimo, moramo da prebacujemo pažnju sa semafora na pešake, druge automobile itd.

Postoji pasivna ili nevoljna pažnja koja se aktivira automatski pri nekoj jakoj draži (ako čujemo glasan zvuk, automatski će nam se pažnja usmeriti u tom pravcu) i aktivna ili voljna pažnja, gde donosimo svesnu odluku da pažnju usmerimo na nešto što nam je bitno ili zanimljivo.

Poremećaji pažnje su:

1. Pojačan tenacitet i oslabljena vigilnost, ili ga još nazivamo “rasejani nastavnik” .
Osoba je fokusirana samo na jednu stvar i ne može da preusmeri pažnju na nešto drugo. To vidimo kod depresivnih poremećaja i perzistentnog poremećaja sa sumanutošću (paranoidna psihoza).

2. Pojačana vigilnost i oslabljen tenacitet, ili “rasejani učenik”.
Osoba ne može da zadrži pažnju na određenom sadržaju već joj pažnja “skače” sa jedne stvari na drugu pa na treću. To vidimo kod manije i ADHD-a (poremećaj pažnje i hiperaktivnost).